SABOR

Sabor (saṅgīti) jeste okupljanje grupe osoba radi nekog naročitog cilja. Pāli reč doslovno znači "recitovanje" (gīti) "zajedno" (sam). Posle Budine smrti iskusniji monasi odlučili su da održe sabor i definišu učenje, te ga sačuvaju u pamćenju za buduće generacije. To okupljanje, nazvano prvi sabor, održano je u Sattapaṇṇi pećini u Rāđagahi i prisustvovalo mu je 500 arahta (Vin.II,283-88). Oko sto godina kasnije održan je i drugi sabor i gradu Vesāli, kako bi se razrešili sporovi oko monaških pravila, i tada je čitav Kanon ponovo odrecitovan, a učenje iznova utvrđeno (Vin.II,293-306). Tradicija kaže da je kralj Aśoka organizovao treći sabor u Pāṭaliputi, iako za to ne postoje čvrsti istorijski dokazi Kaže se da su različiti stavovi unutar Saṅghe bili pomireni, monasi i monahinje koji su kršili pravila izbačeni iz zajednice, a misionari poslati u različite krajeve Indije i još dalje, kako bi promovisali Dhammu. Posle toga, budizam se lagano raslojio u različite pravce i nije više bilo moguće održati sabor koji bi predstavljao sve budiste, te su u pojedinim zemljama održavani lokalni sabori. Godine 1956. burmanska vlada organizovala je u Rangunu ono što je nazvano šestim theravāda saborom, iako je taj događaj naišao na prilično mlak odjek u ostalim Theravāda zemljama. Posle ovog skupa objavljeno je novo i ispravljeno izdanje Tipiṭake.