PREOBRAĆANJE

Termin "religijsko preobraćanje" odnosi se na usvajanje novog religijskog identiteta ili promenu sa jednog religijskog identiteta na drugi. U budizmu ne postoji specifična reč za preobraćanje. Međutim u Mađđhima nikāyi jedan konvertit je sebe opisao tako da se "uvrstio u učenike" (sāvakattam upagato) Budine (M.I,380). Od samoga početka Buda je svoju Dhammu video kao alternativu postojećim religijskim verovanjima, te je svoje prve učenike upućivao da Dhammu podučavaju nadaleko. Entuzijazam ranih budista da tako i učine lepo ilustruje zavet koji je Ālavaka sam sebi dao: "Ići ću od sela do sela, od grada do grada, i hvaliti Budu i Dhammu koju je on tako izvanredno izložio" (Sn. 192). Od Budinih dana pa sve do danas, ljudi izražavaju nameru da postanu budisti i označe ulazak u budističku zajednicu izgovarajući tri Utočišta (Tisarana): "Uzima utočište u Budi. Uzimam utočite u Dhammi. Uzimam utočište u Sanghi." Ovaj iskaz se ponavlja po drugi i po treći put, kao potvrda iskrenosti naše namere i posvećenosti. Ali šta bi to moglo nekoga da navede da postane budista?

U Kanonu skoro svi oni koji su pomenuti da su se priklonili Budinom učenju, učinili su to kao rezultat slušanja šta je on imao da im kaže. U nekim slučajevima Buda bi započeo ukazujući na pogreške i nedoslednosti u uverenjima dotične osobe, a ond abi izložio svoju Dhammu. U drugim slučajevima, neka osoba bi zatražila od Bude da objasni svoje učenje, postavila nekoliko pitanja radi razjašnjenja, prihvatila ono što je rečeno i potom izrazila želju da postane jedan od njegovih učenika. U svim ovim slučajevima glavni razlog za preobraćenje  čini se da je bila kombinacija intelektualne privlačnosti Dhamme i impresioniranosti Budinom ličnošću i ponašanjem. Kralj Pasenadi je naveo razloge za prihvatanje budizma, a to je uzorno ponašanje Budino i njegovih monaha i monahinja, njihov disciplinovan način života, moralni integritet i zaključak da ih Dhamma čini zadovoljnima (M.II,120-4).

U tekstovima nema primera da se neko preobratio zato što je video nekakvo Budino čudo. Zapravo, Buda se izričito protivio prebraćivanju na osnovu čuda. Jednom ga je neko zamolio da napravi neko čudo ili pokaže svoje psihičke moći kako bi "još više ljudi steklo veru" (D.I,211). On je odbio taj zahtev rečima kako bi inteligentni ljudi mogli pomisliti da ih on izvodi uz pomoć nekog trika ili magije. Takođe nema primera da su se ljudi preobraćali zbog razloga koji su uobičajeni u drugim glavnim teističkim religijama -- strah da će uskoro doći kraj sveta, strah da ne dospemo u pakao ili zbog osećanja krivice i kajanja. Nema ni katarzičnih preobraćenja koja dolaze na kraju dugog perioda unutrašnje borbe i emocionalnih bura.

U nekoliko slučajeva pomenutih u Tipitaki ljudi su se preobratili u budiste posle kratkog susreta sa njim ili još dok su o njemu imali tek osnovna znanja. Iako je Buda prihvatao takve ljude kao svoje sledbenike, jasno je da je smatrao kako je bolje podrobnije upoznati Dhammu i pažljivo je istražiti pre nego što se odlučimo na konverziju. Konverzija iz đainizma u budizam Upāli Gahapatija, generala i uglednog građanina Nālande ilustruje Budin stav o ovom pitanju. Posle dugog razgovora u kojem je Buda osvetlio neke od slabosti đainizma, Upāli ga zamoli da ga primi među sledbenike. Na taj zahtev Buda mu je odgovorio: "Dobro razmisli, Upāli. Uglednim ljudima kao što si ti priliči da o tome prvo dobro razmisle" (M.I,379). Međutim, Upāli je insistirao da on zna šta radi i ponovio je svoj zahtev. Onda Buda uputi i jedan zahtev Upāliju: "Već jako dugo tvoja porodica hrani đainske isposnike. Nastavi da im daješ hranu kad god naiđu." Upāli je bio izuzetno impresioniran Budinom plemenitošću. "Rekli su mi kako vi podučavate da hranu treba davati samo vama i vašim učenicima, a ne i drugima; da samo velikodušnost prema vama i vašim učenicima donosi zasluge. A vi me sada ohrabrujete da dajem i đainima." Upāli je obećao da će nastaviti da pomaže svoju raniju religiju, još jednom zamolio da postane sledbenik i konačno ga je Buda prihvatio kao takvoga.

Budin zahtev Upāliju u vezi sa đainima delom daje odgovor na pitanje kakav bi stav novih budista trebalo da bude prema svojoj dotadašnjoj veri. Konverzija u glavne teističke religije obično zahteva potpuni raskid ili čak snažno odbacivanje prethodne vere. Buda je bio dovoljno širokih vidika da prizna da i druge religije možda sadrže elemente istine u sebi i da podučavaju visoke moralne ideale. Pošto je to tako, nije imao potrebu da potpuno odbaci druge religije i nije zahtevao od svojih sledbenika religijsku ekskluzivnost. Ovakvo prilagođavanje umesto neprijateljskog stava ka drugim verama značio je da su budisti ponekad dopuštali de se u njihovu religiju provuku i sujeverja ili pogrešni stavovi. Na pozitivnoj strani, to je takođe  značilo da netolerancija, oštra podela između različitih religijskih zajednica, "osvajanje" konvertita po svaku cenu, kao i sva ona mržnja i ljubomora koja sve to prati, generalno nisu bile karakteristike budističkih društava. Videti Apostaza, Misije i Tolerancija