KONZISTENTNOST

Konzistentnost je kvalitet nečega da bude i ostane isto i ovo je jedan važan princip kako u budističkoj filozofiji, tako i u etici. Da bi bila prava, istina mora biti konzistentna u tome da ne protivreči stvarnosti. Na primer, Budina tvrdnja "Sve uslovljen stvari su bolne" (Dhp.278) s pravom se naziva plemenitom istinom, zato što je nemoguće pronaći neku uslovljenu stvar koja nudi potpuno i večno zadovoljenje. Takođe, dva međusobno protivrečna iskaza, pojma, tvrdnje ili uverenja ne mogu oba biti istiniti, ali mogu oba biti pogrešni. Na to je Buda mislio kad je govorio: "Istina je samo jedna" (Sn.887). Etičke istine moraju biti konzistentne. Određeno ponašanje ne može biti pogrešno u jednoj situaciji, a ispravno u drugoj. Tako je pogrešno ubiti, bez obzira kakve su okolnosti. Međutim, Buda uviđa da postoji razlika između ubijanja zbog besa i zavisti, sa jedne, i ubijanja u samoodbrani, sa druge strane. Prvo je potpuno pogrešno, dok bi drugo moglo biti ono što on naziva "mešanim" (vītimissa), tj. mešavina različitih stupnjeva pogrešnog i ispravnog (M.I,318). Kozistetnost je takođe važna u mnogim drugim oblastima duhovnog života. Buda je rekao da obeležje pravog učitelja jeste da postoji konzistentnost između toga kako se on ili ona ponaša na javnom mestu i privatno, kao i da njegovi kvaliteti ostaju postojani kroz različite situacije (M.I,318). Takođe je rekao da je karakteristika prosvetljene osobe harmonija između njenog razumevanja i delovanja (viđđā caraṇa sampanno). Na primer, ona zaista razume da je opraštanje najviši oblik odvezivanja i otuda je u stanju da svakome oprosti, čak i onima koji su bili vrlo okrutni prema njoj. Buda je tvrdio da on "propoveda onako kako se ponaša i ponaša se onako kako propoveda" (It.122). Razloge za to je da je on razumeo istinu na najdubljem nivou i potpuno je integrisao u svaki vid svoga bića. On je konzistentnost postizana bez napora i prirodno.