KONCENTRACIJA, ISPRAVNA

Ispravna koncentracija (sammā samādhi) jeste osmi korak na Budinom plemenitom osmostrukom putu i ključni je deo uspešne meditacije. U tekstovima se definiše kao "ujedinjavanje uma" (M.I,301) i ponekad se zove i "fokusiranost uma" (ekodibhāva). Mnogo je prednosti koncentracije. Pošto se pažnja zaustavlja na nekom predmetu određeni period, to nam obezbeđuje da ga bolje upoznamo, te on otuda ima svoju ulogu i u postizanju mudrosti. Kada smo razvili koncentraciju, možemo svoju pažnju okrenuti bilo čemu, umesto da ona neprekidno skače sa jedne stvari na drugu, kao što je to obično slučaj. Sposobnost da to učinimo može smanjiti beskorisno sanjarenje, zabrinutost i neželjene uznemirujuće misli, što nam sve pruža mir i spokojstvo. U okviru budističke meditacije, koncentracija se obično razvija putem vežbanja svesnosti daha (M.III,82).

Prema Budi, nekoliko je stvari kojima možemo sebi pomoći u razvijanju koncentracije. Prva jeste da se pridržavamo pravila morala. Na taj način pojednostavljujemo sopstveni život, minimalizujemo mogućnost kajanja, ne dovodimo sebe u neugodne situacije i sukobe sa drugima, a od svega toga naš um postaje rastrojen. Druga stvar je ono što je Buda nazivao stražarenjem na vratima čula (indriya saṃvara), što znači ne tragati za situacijama u kojima će naša um biti prekomerno stimulisan (D.I,70). Takođe, postoji direktna veza između fizičke relaksiranosti, psihičkog blagostanja i koncentracije. Dok vežbamo koncentraciju, održavanje relaksiranog, ugodnog položaja omogućiće telu da se umiri bez prisiljavanja. Slično tome, jedan vedar, opušten mentalni stav će koncentraciju učiniti lakše dostižnom. Buda je rekao: "...iz prijatnosti dolazi radost; kad smo radosti telo se smiruje; sa smirenim telom postajemo srećni, a um koji je srećan postaje koncentrisan" (D.I,74).