VEZIVANJE ZA PRAVILA

Vezivanje za propise i pravila (sīlavataparāmāsa, ali ponekad i sīlabbataparāmāsa ili sīlavataupādāna) jeste termin koji je Buda često koristio (A.III,377; D.II,58; IV,144; M.I,433). Sīla znači ponašanje formulisano pravilima (na primer, pet pravila), vata znači zaveti, propisi ili rituali, a parāmāsa znači vezivanje i hvatanje za nešto. Čitava ova sintagma odnosi se na pogrešno verovanje da savesno ispunjavanje pravila ponašanja ili precizno izvođenje određenih rituala samo po sebi vodi do prosvetljenja. Međutim, ona obuhvata i mnoge druge slučajeve -- cepidlačenje oko manje značajnih pravila; brkanje etikecije sa pravilima morala; insistiranje da drugi striktno poštuju propise, dok sami pronalazimo načine kako da ih zaobiđemo; strogo pridržavanje spoljašnje forme moralnih pravila, ali neobaziranje na njihovo pravo značenje i svrhu; mehaničko recitovanje pravila, misleći da je to dovoljno. Sve ovo su primeri sīlavataparāmāsa. Ovde se takođe mogu ubrojati stav uskogrudosti ili mišljenje da smo samo mi u pravu, čak hvalisanje sopstvenim vrlinama (Sn.782). Nažalost, tradicionalno praktikovanje budizma često pruža primere ovakvog izvrdavanja i iskrivljenog razumevanja.

Osobi koja je pod uticajem sīlavataparāmāse manjkaju fleksibilnost, balans i sposobnost da se probije iza reči ili spoljašnje ljušture. Tako, i pored toga što je iskrena i marljiva, takva osoba zapravo nikada ne pronikne u Dhammu na dubljem nivou. Buda je ovakvo vezivanje za pravila ponašanja i propise označio kao jedan od deset okova (dasa saṃyojana, A.V,17) koji sputavaju čoveka i ometaju ga u duhovnom rastu (appahāya abhaddo, A.V,145). Videti slovo i duh.