KARAKTER I IZGRADNJA KARAKTERA

Karakter (sabhāva) je skup mentalnih osobina i crta koje neku osobu čine drugačijom od drugih. Reč je nastala od grčke reč za oznaku, urezanu ili utisnutu. Kada kažemo da je neko dobra ili loša osoba, time mislimo da ima pretežno pozitivne ili negativne crte koje je lakše uočiti ili se češće ispoljavaju. Kada se preporodimo, sa sobom donosimo i crte formirane u prethodnom životu (ili možda nekoliko života), kao i urođene bazične sklonosti (anusaya). Već za nekoliko meseci te crte postaju vidljive i mogu biti još pojačane ili izbledeti, u zavisnosti od okolnosti. I naša iskustva u detinjstvu mogu formirati određene nove karakterne crte. Isto tako, okolnosti mogu probuditi i bazične sklonosti. Do puberteta naš karakter je potpuno formiran, iako još uvek otvoren za oblikovanje. Neke crte će ojačati i možda se razviti u predrasude (nata) u skladu sa mentalnim navikama koje formiramo. Buda je rekao: "Šta god da neko često misli i razmatra, i um postaje tome naklonjeniji" (M.I,115). Služeći se poređenje koje nalazimo i kod starih Grka, upoređivao je neke karakterne crte sa žljebovima izdubljenim u steni, druge sa crtama ispisanim po zemlji, a treće po vodi (A.I,283), čime je hteo da kaže da je neke crte teško izbrisati, a druge lakše. Ako se ne promene bilo kroz svestan napor ili neko naročito dramatično iskustvo koje nas možda zadesi, naš karakter će ostati relativno fiksiran, i postajaće sve krući i sa sve dubljim korenima kako vreme prolazi.

Karakter je veoma važan, jer je to glavni faktor koji određuje smer našeg života. On utiče na to kako vidimo sebe, kako se odnosimo prema drugima i time i kako se oni odnose prema nama, na koji način se nosimo sa poteškoćama u životu, kao i na koji način percipiramo svet u kojem živimo. Biti budista velikim delom znači izgrađivati svoj karakter ili razvijati ono što je Buda nazivao "divna priroda" (kalyāṇa dhamma, A.I,248; II,109). Šire uzevši, u ovom procesu postoje tri koraka: (1) uvideti da je transformacija karaktera poželjna; (2) imati model ili idealni karakter ka kojem težimo i (3) primeniti sredstva kojima se menja karakter.

Neki ljudi, zbog povoljnih okolnosti u prethodnim životima, kao i u sadašnjem, već imaju divan karakter. Većina nema. Većina ljudi nikada nije ni shvatila poželjnost ili čak prednosti sopstvenog menjanja. Neke od stvari koje stvaraju želju za transformacijom karaktera jesu lična kriza za koju smo sami odgovorni, bliski susret sa smrću ili susret sa nekom naročito inspirativnom osobom. Kad uvidimo mogućnost i potrebu za menjanjem, tada moramo postavi sebi ideal kojem težimo. Buda je naravno savršen ideal; beskrajno strpljiv, blag prema svakom bez izuzetka, krajnje iskren i zaista mudar. "Uzeti utočište" u Budi znači prihvatiti ga kao ideal prema kojem se rukovodimo. Kada odlučimo kakvi želimo da budemo, potreban nam je i praktičan program transformacije. A takav program je Plemeniti osmostruki put i on zapravo nudi putokaze u svakom od različitih vidova života: intelektualnom, etičkom i psihološkom.