RECITOVANJE

Recitovanje (jappa or saṅgīti) jeste ritmičko izgovaranje reči ili teksta propraćenog nekada muzikom. Recitovanje je imalo vrlo važnu ulogu u prenošenju Dhamme. Tokom najmanje 300 godina monasi i monahinje su se redovno sastajali i recitovali sutte, kako bi ih sačuvali u pamćenju. Danas, recitovanje ima socijalnu, kontemplativnu i čak terapeutsku vrednost. Njime je moguće smiriti misli i fokusirati pažnju, a to je dobra priprema za meditaciju. Rašireno je uverenje da recitovanje Budinih reči, naročito govora kao što je Metta sutta, može imati isceljujući efekat, a postoje i neki dokazi koji govore tome u prilog. Blag i relaksirajući zvuk pri recitovanju može okrepiti i telo i um, a grupa ljudi koja se okupila oko bolesnika da recituje može učiniti da se on oseti prihvaćenim i paženim, a što doprinosi procesu izlečenja. Kineski monah iz VII veka I-tsing nabrojao je sve blagodeti recitovanja: "Omogućuje nam da saznamo za sve vrline Budine, učimo da cenimo poeziju, pročišćuje jezik, širi pluća, učimo se poverenju u zajednicu i utiče na poboljšanje zdravlja (tako što podstiče duboko disanje)". Videti muzika.