CAPITAL PUNISHMENT - A Guide to Buddhism A to Z

Smrtna kazna (brahmadaṇḍa ili daṇḍavadha) ubijanje okrivljenog posle izrečene sudske presude. U Tipiṭaki se opisuje jedan broj vrlo okrutnih načina na koje su kriminalci pogubljivani u Budino vreme (M.I,87). U njoj se takođe navode reči sudije koji lopova osuđuje na smrt. "Vežite mu ruke na leđa snažnim konopcem, obrijte mu glavu, provedite ulicama uz snažne udarce bubnja, izvedite ga na južnu kapiju i odrubite mu tamo glavu!" (D.II,322). Takve užasne scene od kojih se ledi krv u žilama bile su uobičajene na mestima za pogubljivanje. Tako čitamo o monahu koji moli dželata da što pre završi sa osuđenikom kako bi ga "što pre oslobodio patnje" (Vin.III,86).

Buda se protivio smrtnoj kazni uglavnom zato što podrazumeva okrutnost i ubijanje, te je time u suprotnosti sa prvim pravilom morala. Govorio je da sudije koje dosuđuju okrutno kažnjavanje, mučitelji i dželati praktikuju pogrešno, bukvalno "okrutno" življenje (kurūra kammanta) i stvaraju sebi nogo negativne kamme (S.II,257). Budizam bi takođe rekao da je bolje pokušati preobratiti kriminalce i stvoriti od njih produktivne članove društva, umesto ubijanja. Kralj u Đātakama kaže o prestupniku: "Kažnjavam ljude prema pravdi, ali i sa saosećanjem" (Ja.III,442). Isto ovo je isticao veliki budistički filozof Nāgārđuna u I veku: "Kao što se sopstveni sin kažnjava za njegovo dobro, tako i prestupnika treba kazniti sa saosećanjem, a ne sa mržnjom i pohlepom. Kada jednom osudiš besne ubice, treba da ih proteraš umesto da ih ubiješ". Danas sve budističke zemlje imaju smrtnu kaznu, mada je bilo perioda u prošlosti kada je ona bila ukinuta. Šri Lanka ima moratorijum na smrtnu kaznu od 1997.