| |
|
TELO |
 |
||
|
|
Telo (kāya) je fizička struktura jedinke. Prema Budinoj analizi, telo je jedan od pet sastojaka bića i čine ga elementi čvrstine, fluidnosti, topline i prostora (DN 22). On je telo opisao kao "materijal sačinjen od četiri elementa, nastao od oca i majke, koji se održava na pirinču i kaši od žitarica, prolazan, podložan ranjavanju i trošenju, razlaganju i uništenju, povezan sa svešću i zavisan od nje" (DN 2). U skladu sa medicinskim teorijama svoga vremena, on je identifikovao 31 važan deo tela -- kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, ligamenti, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, creva, utroba, želudac, izmet, žuč, šlajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, telo, ulje, pljuvačka, sline, limfa i urin (M.I,57). Kasniji komentatori dodali su i trideset drugi deo, mozak. Telo takođe ima devet šupljina (nava sotā); dva oka, uši i nozdrve, usta, anus i mokraćni kanal (Sn.197). Buda je savetovao da ponekad kontempliramo neprijatnu stranu tela. Razlog nije u tome da je on smatrao telo odvratnim, već da bismo napravili balans sa generalnom sklonošću da posmatramo samo njegove prijatne i poželjne strane. Tako uravnoteženo razumevanje tela može pomoći da se smanji sopstvena taština i ohladi seksualna želja. Međutim, Buda je isto tako rekao da je prijatan spoljašnji izgled blagoslov, sve dotle dok ne podstakne sujetu (A.III,47). Zbog bliske povezanosti tela i uma, svako ko praktikuje meditaciju mora u obzir da uzme i stanje svog tela. Buda je upozoravao da "neugodnost tela čini um rastrojenim" (S.V,156). Takođe je rekao da "kada je telo umorno, um je pometen, a kada je um pometen, onda je i daleko od koncentracije" (M.I,116). Tako, opušteno telo, u ugodnom položaju, jeste važan preduslov za uspešnu meditaciju. Videti higijena, položaj tela i joga
|
||
