BLASFEMIJA

Blasfemija znači govoriti uvredljivo o božanstvu, religijskom učenju ili poštovanim osobama kao što su sveci, proroci ili religijski lideri. U nekim tradicijama, čak i samo ispoljavanje skepticizma smatra se blasfemijom. U dinamičnom religijskom svetu stare Indije blasfemija i vrlo kritički stavovi jedne religije prema drugoj bili su vrlo uobičajena stvar. I Buda je bio meta omalovažavanja i uvredljivih komentara, kao i neopravdane kritike. Ne samo da je na uvrede i nipodaštavanje odgovarao mirom i ravnodušnošću, već je i svoje učenike savetovao da se isto tako ponašaju. Kad su ga učenici obavestili da izvesni Suppiya "pronalazi razne manjkavosti kod Bude, Dhamme i sanghe", on im je odgovorio: "Ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, učenju i sledbenicima, ne bi trebalo da se zbog toga ljutite, da budete ogorčeni i uznemireni. Jer u tom slučaju nećete biti u stanju da prepoznate je li to što on govori istinito ili nije. Zbog toga, ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, učenju ili sledbenicima, treba da sve ono što je pogrešno objasnite ovim rečima: 'Ovo nije tačno, ovo nije istinito, mi to ne činimo, to nije naš način'." (D.I,1-3). Pošto je to rekao, dodao je još nešto zanimljivo: "Bilo ko da hvali mene, učenje ili sledbenike, ne treba zbog toga da budete gordi, sujetni ili da likujete. Jer ako to činite, to će biti prepreka za vas. Zato, ako bilo ko hvali mene, učenje ili sledbenike, jednostavno treba da na ono što je istinito ukažete kao na istinito: 'Ovo je tačno, ovo je istinito, mi to činimo, to je naš put'."

Đainski učitelj Saććaka se ponosio svojom veštinom da pitanjima dovede u škripac druge religijske učitelje sa kojima je ulazio u debatu. Tako je ismevao njihove ideje ili im postavljao teška pitanja, hvaleći se potom da oni u takvim situacijama "oklevaju, menjaju temu i pokazuju nezadovoljstvo, ljutnju i ogorčenje". Posle diskusije sa Budom, Saććaka je prokomentarisao: "Divno je, zaista čudesno kako izgled poštovanog Gotame postaje blistav i njegovo lice počinje da zrači, iako mu se upućuju grube reči i uvrede. To je ono što bi čovek i očekivao od nekoga ko je potpuno prosvetljen." (M.I,250)

Zato što Buda nije postajao ljut kada bi ga drugi zlostavljali i vređali, budisti ne smatraju da oni moraju da postanu ljuti umesto njega. Bodhicaryāvatāra ovo govori u vezi sa desakralizovanjem budističkih svetilišta i simbola. "Mržnja prema onima koji govore uvredljivo o ili uništavaju svete kipove ili stūpe nije dobra. Bude ne postaju gnevni zbog takvih stvari." Nijedan od pravnih sistema tradicionalnih budističkih kultura nije uključivao blasfemiju kao kriminalni akti. Videti Tolerancija.