ĀNATTĀ I PREPORAĐANJE

Kada neki ljudi saznaju da budizam podučava preporađanje i da isto tako ne postoji sopstvo (anattā), teško im je da razumeju kako se to zapravo to preporađanje odigrava: "Ako nema sopstva ili duše", pitaju se, "šta to onda prelazi iz jednog života u naredni?" Ovaj problem je više prividan nego stvaran. Prvo, Buda nije učio da sopstvo ne postoji kao takvo -- on je podučavao da ne postoji trajno, nepromenljivo, metafizičko sopstvo. U budizmu, kao i u savremenoj psihologiji, sopstvo se razume kao jedno jezgro načinjeno od utisaka, sećanja, osobina i sklonosti, koje neprekidno menja. I upravo je to "sopstvo" ono koje prelazi iz jednog života u drugi. Zamislite tri bilijarske kugle poravnate u jednoj liniji tako da svaka dodiruje onu sledeću i četvrtu na istoj liniji ali malo udaljenu od njih. I sad zamislite da neko udari tu četvrtu kuglu bilijarskim štapom , ona se zakotrlja preko stola i udari najbližu kuglu, Kugla koja se do tada kretala će se tu i zaustaviti, prva i druga kugla od one tri će takođe ostati u mestu, ali će treća pojuriti preko stola i pravo u rupu. Šta se dogodilo? Energija iz četvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na treću kuglu i pokrenula je da počne da se kotrlja po stolu.