AMBICIJA I ASPIRACIJA

Ambicija (iććhana) jeste žudnja da se stekne lična prednost, bogatstvo, moć, status ili slava, dok aspiracija (patthāna) predstavlja blagu, ali čvrstu odlučnost da se nešto postigne. Reč ambicija potiče od latinskog ambitionem, "ići okolo", dok je aspiracija u vezi sa latinskom reči spiritus, "dah" i potiče od latinske reči aspirare, "izdahnuti". Ambicija nije nužno negativna, ali ima tendenciju da dobije ono što želi makar i na račun ugrožavanja integriteta ličnosti. A kada to dobije, ponekad ga zloupotrebi. Primeri za ovo bi mogli biti uspešni glumci koji završe kao ovisnici o drogama, vrhunski sportisti koji varaju kako bi osvojili još jednu medalju i bogati biznismen koji utaji porez ili krade od deoničara kako bi imao još više. Kao što je rekao Buda: "Zbog svoje žudnje za bogatstvom, budala i sam sebe upropasti" (Dhp. 355). Suviše često ambicija nas "goni dalje", tj. sve više nas upliće u saṃsāru. Takozvani Pokret za samopoboljšanje u SAD bio bi lep primer filozofije života zasnovane na ambiciji. Iza sve te priče o "strašću za izvanrednošću", "postajanju najboljim što možemo" i "doprinosa društvu" obično leži sirova pohlepa i sebičnost.

Aspiracija je oblik želje omekšane promišljenošću, integritetom i ličnim interesom koji u obzir uzima i interese drugih. Dok je ambicija potpuno fokusirana na svoj cilj, aspiracija nikada iz vida ne gubi ni svoj cilj, ni sredstva koja koristi da bi ga dostigla. Aspiracija nam dopušta da "slobodno dišemo" (assāsa, MN 11) i onda kad smo cilj ostvarili, zato što smo to učinili bez ugrožavanja vrednosti do kojih držimo ili nauštrb njih. Aspiracija takođe razume da iako svetovni ciljevi mogu biti korisni u ovom životu, duhovni ciljevi nam donose korist kako u ovom, tako i u narednom životu i na kraju će nas odvesti do stanja potpunog ispunjenja, u kojem ne postoje viže težnje ka bilo kakvom cilju, tj do nirvāṇe. Buda je rekao da treba "iskoristiti svu svoju želju, napregnuti se, uložiti veliki napor, usmeriti se i biti odlučan" kako bi se dostigao jedan takav cilj (AN IX.5). A kada je govorio da onaj ko praktikuje Dhammu treba da bude "umeren u željama", hteo je da kaže da moramo imati aspiracija ka ciljevima koji su vredni truda i ne dopustimo da naša se aspiracije degeneriše u ambiciju. Videti Preduzetničke sposobnosti.