ALKOHOL

Alkohol je jedinjenje dobijeno fermentacijom, koje inhibira centralni nervni sistem i izaziva omamljenost kada se konzumira. Reč alkohol potiče od arapskog al, što je određeni član, i kahal, što znači "privid" i prvobitno je bio alhemijski termin. Alkoholna pića se obično dele u tri grupe -- piva načinjena od fermentiranih žitarica, vina načinjena od fermentiranog voća i žestoka pića dobijena destilacijom ili piva ili vina. U Tipiṭaki se pominju četiri vrste alkoholnih pića. Surā se dobijala od žita ili brašna (Sn. 398; Vin. I,205), meraya je spravljana od šećera i voća, a ponekad joj je dodavan ukus uz pomoć kore određenog drveta (MN 13), mađđa je pravljena od meda i āsava se dobijala od soka palmira palme i to ili vrenjem ili destilovanjem (Vin. II,294).

Mnoge kulture imaju mitove koji objašnjavaju poreklo alkohola, pri čemu se često on smatra poklonom bogova. Đātaka ima priču kojom objašnjava kako je nastao alkohol, ali je ona manje pompezna, ali realističnija. Jednom davno je u nekoj šumi bila voćka sa udubljenjem na mestu gde se deblo račvalo. U tom se udubljenju sakupljala kišnica, onda su plodovi tu upali, tako da je ta smeša pod zracima sunca vrila. Pošto je bilo leto, žedne ptice pile su iz tog udubljenja, opile se, pale na tlo i posle izvesnog vremena ipak odletele dalje. Neki lovac je to primetio i, onako znatiželjan, i sam malo otpio te tečnosti i sam se opio. Kasnije je sve ispričao svojim prijateljima i tako se saznalo za alkohol. Prema Đātakama, ovo otkriće postalo je uzrok bezbrojnim društvenim problemima (Đa. V,12-20).

Peto pravilo morala, kojeg svi budisti nastoje da se pridržavaju, jeste izbegavanje da se konzumira alkohol ili bilo kakvo drugo opojno sredstvo. U slučaju alkohola, to je uglavnom zato što opijenost njime zamagljuje um, dok je glavni cilj budizma upravo da se um razbistri. Međutim, pijenje alkohola takođe može izazvati nekoliko drugih ličnih i socijalnih problema. Buda kaže: "Ovih je šest opasnosti od pijenja alkohola: gubitak imetka, učestale svađe, bolest, loša reputacija, pravljenje budale od sebe i smanjena inteligencija" (DN 31). Budistička tradicija kaže da ako neko prekrši peto pravilo, to lako može voditi do kršenja i ostalih.